Exit zvládol nápor hudby aj ľudíCenami ocenený, legendami opradený a organizáciou vyšperkovaný. Taký je srbský festival Exit, ktorý spája tanečnú, popovú a tvrdú rockovú hudbu. Ak sa v slovenských médiách spomínajú zahraničné festivaly, najčastejšie ide o Sziget, Colours of Ostrava, Nova Rock, a pre väčšinu nedostupný Glastounbury. Iba päť hodín autom sa v srbskom mestečku Novi Sad koná jedno z najväčších európskych hudobných podujatí – na Exit Festival príde ročne viac ako 200 tisíc návštevníkov. Uskutočňuje sa v unikátnom prostredí, historickej Petrovaradínskej pevnosti. Festival pôvodne založili srbskí študenti na protest proti tamojšej skorumpovanej vláde. Postupne sa jeho vplyv rozrastal a dnes ho navštívia ľudia z viac ako šesťdesiatich krajín a informujú o ňom CNN, The New York Times a mnohé ďalšie významné médiá. Exit Festival sa stal symbolom postupného obratu srbských snáh otvoriť sa svetu. Izolovanosťou, nedôverou a odvrátením sa od demokratických princípov, tým všetkým si už krajina prešla, jej obyvatelia chcú žiť a baviť sa normálnym spôsobom. Festivalové brány sa otvárajú až o siedmej večer a prvé väčšie kapely hrávajú od desiatej hodiny. Návštevníci prechádzajú cez opevnenie a katakomby z prelomu sedemnásteho a osemnásteho storočia, čo je vítaná zmena pre tých, ktorým sa už zunovali nudné letiskové plochy. Na hlavnom pódiu sa každý rok striedajú hviezdy zo všemožných hudobných žánrov. Je však pravda, že tento rok získali prevahu tí, ktorí používajú elektronické aranžmány ako Emeli Sandé, John Newmann, Clean Bandit alebo sú priamo spätý s tanečnou hudbou: Faithless či Roni Size Reprazent. Okrem nich však zažiarlil Manu Chao La Ventura so svojím srdečným world music tepom, humorne naladení hudobníci z Eagles of Death Metal a predovšetkým Motörhead s nesmrteľným Lemmym Kilmisterom. Ten javisko miluje, ale vidno, že sa na ňom už iba trápi. Nevie však bez neho byť. Zabilo by ho to. A tak zatvorí oči a ešte raz prežíva svoju mladosť, úspechy a svoj život, ktorý ovplyvnil milióny fanúšikov tvrdej hudby po celom svete. Lemmy je v súčasnosti v tom kultovom vákuu podobne ako Ozzy Osbourne, kedy už nejedno oko prižmúri nad jeho zásluhami, než špičkovým interpretačným výkonom. Proste je to rock and roll. Druhý najväčší stage festivalu Dance Arena ovládli svetoznámi DJ´s a producenti ako Chris Liebing, Hardwell, Martin Garrix, Nicol Moudaber či Letfield so živým setom a množstvo ďalších umelcov. V podobnom duchu sa pokračovalo aj na menších pódiách, napríklad na príznačne nazvanom No Sleep Novi Sad Stage atď. Na Exit Festivale vznikla pred tromi rokmi platforma na podporu domácich talentov z oblasti elektronickej hudby a vďaka tejto myšlienke sa mohli mladí interpreti predstaviť aj na väčších stagoch. Striktné zameranie mal Explosive stage, ktorý svojou dramaturgiou lákal na metalové, hardcore a punk rockové formácie ako napríklad Napalm Death, Fear Factory, Nuclear Assualt či Terror. Vôbec po prvýkrát zahrala v Srbsku legenda druhej britskej punkovej vlny Vice Squad so stále šarmantnou Beki Bondage za mikrofónom. Fusion Stage búral bariéry medzi žánrami – počuť tu bolo možné všeličo od rocku, popu ako aj ďalších symbióz. Svoje umenie tu predviedla jedna z najznámejších chorvátskych kapiel Hladno Pivo. Festivalové dobrodružstvo pre mnohých posledným dňom neskončilo, ale pokračovalo sa v opaľovaní, naháňaní zážitkov a hudobných vnemov na Sea Dance Festivale, vďaka balíčku vstupeniek Exit Adventure. | Егзит је издржао налете музике и људиНаграђиван, украшен легендама и врхунски организован – такав је српски фестивал Егзит, који спаја денс, поп и хард рок музику. Ако се у словачким медијима помињу страни фестивали, углавном је реч о фестивалима Sziget, Colours of Ostrava, Nova Rock, и за већину недоступан Glastounbury. Удаљен само пет сати колима, у српском граду Нови Сад одржава се један од највећих европских музичких догађаја – Егзит фестивал, који годишње привуче више од 200.000 посетилаца. Он се одвија у јединственом амбијенту, на историјској Петроварадинској тврђави. Фестивал је првобитно основан од стране српских студената као знак протеста против тадашње корумпиране владе. Постепено, његов утицај расте и сада привлачи посетиоце из више од 60 држава, а о њему извештавају CNN, The New York Times и многи други познати медији. Егзит фестивал је постао симбол постепеног преокрета српских снага да се отваре према свету. Изолација, неповерење и окретање од демократских принципа, кроз све је ова земља већ прошла, и њени грађани желе да живе нормалним животом. Врата фестивала се отварају тек у седам увече и прве познатије групе наступају око 22:00. Посетиоци пролазе кроз утврђења и катакомбе из 17. и 18. века, што је добродошла промена за све оне којима су већ досадили аеродроми. На главној бини се сваке године смењују звезде свих врста музичких жанрова. Тачно је да ове године преовладавају они који користе електронске аранжмане као Emeli Sandé, John Newmann, Clean Bandit или они који су директно повезани са денс музиком: Faithless и Roni Size Reprazent. Поред њих, истакли су се Manu Chao La Ventura са својим срдачним world music ритмом, добро расположени музичари из Eagles of Death Metal, а пре свега Motörhead са бесмртним Лемијем Килмистером. Он воли сцену, али види се да се њом сада само мучи. Али без ње не би могао. То би га убило. И тако он затвори очи и поново проживљава своју младост и своја животна достигнућа која су утицала на милионе фанова хард рок музике широм света. Леми је тренутно у култном вакууму као и Ози Озборн, када се многи фокусирају на његова достигнућа, а не на врхунску интерпретацију. Једноставно, то је рокенрол. Другом по величини фестивалском бином Dance Arena доминирали су светски познати ди-џејеви и продуценти као нпр. Chris Liebing, Hardwell, Martin Garrix, Nicol Moudaber, Letfield и много других извођача. У сличном стилу се настављало и на мањим бинама, као например на прикладно названом No Sleep Novi Sad Stage, итд. Пре три године је на Егзит фестивалу је основана платформа за промоцију локалних талентата из области електронске музике, а захваљујући овој идеји су млади уметници могли да се представе и на већим бинама. Строги фокус је имао Explosive stage који привлачи метал, хардкор и панк рок бендове као што су Napalm Death, Fear Factory, Nuclear Assualt и Terror. Први пут је у Србији наступила легенда другог британског панк таласа Vice Squad са својом још увек веома шармантном Beki Bondage пред микрофоном. Fusion Stage је рушио баријере између жанрова – овде је могуће чути многе ствари из рок, поп и других симбиоза. Своју уметност овде је приказао један од најпознатијих хрватских бендова Хладно пиво. Aвантурa се за многе последњег дана није завршила, него се наставила на сунцу, уживајући и слушајући музику на Sea Dance фестивалу, захваљујући пакету улазница Егзит авантура. |
